РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ

ЗАКОНА О ПОСРЕДОВАЊУ У ПРОМЕТУ НЕПОКРЕТНОСТИ

Основни разлог за доношење Закона о посредовању у промету непокретности је обезбеђење правне сигурности за грађане и правна лица у коришћењу услуга посредника у промету непокретности. Законом се прописују јасни услови које привредна друштва или предузетници морају да испуњавају за обављање делатности посредовања у промету непокретности и дефинишу се услови које мора да испуњава физичко лице које обавља послове агента. Овим законом обезбедиће се да за сваки посао посредовања у промету непокретности мора бити закључен уговор у писаној форми, уз обавезу посредника да обезбеди правну помоћ дипломираног правника за потребе налогодавца у пословима преговарања и састављања уговора о промету непокретности. Истовремено, уводи се и обавезно осигурање од одговорности за штету коју би посредник обављањем посредовања могао да проузрокује налогодавцу, уз максимизирање провизије за посредовање у промету непокретности, односно посредовање у изнајмљивању непокретности.

Анализом проблематике и коришћењем искустава домаће и иностране позитивне праксе дошло се до законских решења која обавезују посреднике на испуњавање услова који обезбеђују виши степен професионалности и пословање у складу са добрим пословним обичајима, неограничавајући привредне субјекте из ове бранше да кроз саморегулативу још више унапреде квалитет пословања у овој области.

За правна лица и предузетнике се уводи обавеза уписа у Регистар, док ће физичка лица имати обавезу уписа у Именик агената и полагања стручног испита.  Обе мере допринеће повећању квалитета услуге. Увођењем регистра посредника и именика агената и њихова доступноста на сајту ресорног министарства, обезбеђује се јавност података као један од основних услова за већу сигурност пословања у овој области. Закон обавезује посреднике да ресорно министарство периодично извештавају о обављеним трансакцијама што ће не само допринети јачању финансијске дисциплине, већ ће омогућити и формирање базе података за трајно формулисање политике развоја и унапређење регулативе у овој области. Тиме закон доприноси да се српско тржиште у овом сегменту развије, како би уређено и ојачано постало део великог европског тржишта.

Иако не постоји формална обавеза хармонизације ове области са Acquis Communautaire, пошто материја посредовања у промету непокретности није у надлежности Европске уније, већ свака држава чланица уређује ова питања националним законодавством, несумњиво је да позитивни резултати који се очекују имплементацијом овог закона погодују испуњењу одредаба Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ и Републике Србије и то у делу који се односи на унутрашње тржиште.